Objavljivanje imovine sudija i tužilaca je u javnom interesu

16.05.2019
Print Friendly, PDF & Email

Predstavnici pravosuđa, međunarodne zajednice i institucija za ljudska prava saglasni su da bi pravosuđe trebalo biti transparentnije i objaviti podatke o imovini sudija i tužilaca.

Presuda

(Foto:CIN)

Piše: Centar za istraživačko novinarstvo (CIN)

Transparentnost pravosuđa i objavljivanje imovine nosilaca pravosudnih funkcija su u javnom interesu i doprinose odgovornom pravosuđu, zaključak je Okruglog stola „Pravo javnosti da zna: imovinski kartoni nosilaca pravosudnih funkcija“ koji je danas organizovao Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) u Sarajevu.

Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici pravosuđa, međunarodne zajednice i organizacija civilnog društva, a povod za okupljanje je baza o imovini sudija i tužilaca koju je objavio CIN. U bazi su podaci o karijeri, pokretnoj i nepokretnoj imovini te sudskim i disciplinskim postupcima za 29 sudija i tužilaca u Bosni i Hercegovini (BiH).

„Ovakve stvari, objave i ovakva vrsta transparentnosti su važni građanima. Ovo je bila naša obaveza kako bismo pomogli vraćanju povjerenja u pravosuđe generalno“, rekla je Mirjana Popović, zamjenica urednika CIN-a.

Ekspertica za antikorupciju pri Regionalnoj antikorupcijskoj inicijativi Aneta Arnaudovska je govorila o praksi objavljivanja imovinskih kartona u regionu, naglasivši da ne postoji jedinstvena praksa, ali su sve države našle mehanizam kojim će ove podatke učiniti dostupnim.

„Imovinske kartice nisu tu da utvrde da li je sudija bogat ili siromah, nego kao antikorupcijska mjera“, rekla je Arnaudovska.

Milan Tegeltija, predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog vijeća (VSTV), rekao je da je CIN-ova baza „dobar korak“, ali ona ne može biti alternativa finansijskim izvještajima sudija i tužilaca i neće riješiti problem u vezi sa njihovim objavljivanjem.

Pojasnio je da je VSTV pokušao riješiti pitanje objavljivanja imovine kroz Pravilnik koji su usvojili, ali je Agencija za zaštitu ličnih podataka osporila taj dokument i sada je u toku upravni spor.

Direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka Petar Kovačević je podsjetio na činjenicu da je ova institucija još 2015. godine zaključila da se VSTV proizvoljno, „samim tim protuzakonito“, pozvao na lične podatke prilikom odbijanja ustupanja imovinskih kartona javnosti.

Učesnici ovog okruglog stola su govorili o balansu između poštivanja privatnosti sudija i tužilaca i interesa javnosti da zna podatke o njihovoj imovini.

„Mnoge evropske zemlje su se našle u dilemi da li su to privatni podaci, ali su našle balans između toga i transparentnosti“, rekao je Reinout Vos, ambasador Kraljevine Holandije u BiH.

„Postoje načini da se uči iz globalnih iskustava kako da se ovo uradi na pravi način“, pojasnila je Marie Bergstrom, direktorica Švedske razvojne agencije.

Julien Berthoud iz Delegacije Evropske Unije u BiH smatra da je nezavisno, nepristrasno i odgovorno pravosuđe ključno u demokratskom društvu.

„Posebna pažnja treba biti data objavljivanju imovine nosilaca pravosudnih funkcija“, rekao je Berthoud, dodavši da „cilj je jasan – više transparentnosti“.

Objavljivanje imovine sudija i tužilaca naišlo je na otpor nekih predstavnika pravosuđa. Sutkinja Suda BiH Minka Kreho je rekla da je ovim ugrožena sigurnost sudija i tužilaca.

„Meta im je na leđima“, dodala je.

Takvo mišljenje nema većina učesnika okruglog stola.

„Njihova sigurnost postoji ili ne postoji. Postoje agencije koje se bave time. Ako je CIN to ugrozio, onda ova država ima puno veći problem. (…) Ova današnja diskusija je prilog slici koliko smo daleko u stavovima o važnosti ovog pitanja“, rekao je Srđan Blagovčanin, predsjedavajući Upravnog odbora Transparency Internationala BiH.

Print Friendly, PDF & Email
Preuzimanje sadržaja Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) dozvoljeno je uz obavezno navođenje izvora i povezivanje na www.cin.ba.

Comments are closed here.

Bijeli hljeb

Energopotencijal u BiH

Javne nabavke